Пример - боја позадине¶

Као што је и тражено, поставићемо три нумеричка поља на формулар. Пољима ћемо дати имена (својство Name) nCrvena, nZelena и nPlava, јер се свака боја у рачунарској графици задаје одређеном количином црвене, зелене и плаве. Те количине су стандардно представљене вредностима од 0 до 255, па ћемо својство Maximum свих трију контрола поставити на 255 (својство Minimum је већ постављено на 0 и то нам одговара, па то својство нећемо мењати).

Поред сваког нумеричког поља поставићемо по једну лабелу са именом одговарајуће боје, да би корисник знао шта којим нумеричким пољем поставља. Уз уобичајена подешавања својстава формулара (својства Text, FormBorderStyle и MaximizeBox) фаза дизајнирања је готова. Ево како изгледа формулар:

Поставимо сада функцију за контролу догађаја ValueChanged. Можемо користити исту функцију за све три контроле, као у примеру „Одреди децу”. Подсетимо се, потребно је пронаћи догађај у листе једне (било које) од ове три контроле, уписати име функције за обраду догађаја (рецимо PostaviBoju), а затим за остале две контроле бирати исту функцију у падајућој листи за тај догађај.

Функцију PostaviBoju можемо да напишемо овако:

private void PostaviBoju(object sender, EventArgs e)
{
    int r = (int)nCrvena.Value;
    int g = (int)nZelena.Value;
    int b = (int)nPlava.Value;
    BackColor = Color.FromArgb(r, g, b);
}

Ако желимо да својство Value нумеричких поља сместимо у целобројне променљиве, неопходна је експлицитна конверзија (cast), јер својство Value је типа decimal.

Након очитавања количине црвене, зелене и плаве коју је задао корисник потребно је још само поствавити вредност својству BackColor формулара, што је учињено последњом линијом кода. Својство BackColor је типа Color и представља боју позадине формулара. Променом вредности овог својства аутоматски се мења и боја (позадине) формулара.

Програм је готов и можемо да га испробамо.

Пример - тест¶

На формулар ћемо поставити лабелу која садржи питање, 4 радио дугмета са могућим одговорима и дугме на које корисник треба да кликне када заврши са бирањем одговора. Упишимо неко питање у својство Text лабеле и понуђене одговоре у својство Text радио дугмади, тако да формулар изгледа отприлике овако:

Поставимо имена радио дугмади (својство Name) редом на rbNekoliko, rbJedna, rbDaNe, rbRedosled. У овом примеру нећемо програмирати догађаје ових контрола, него само клик на дугме „Одговори”, коме смо у програму дали име btnOK. Када корисник кликне „Одговори”, желимо само да му саопошимо да ли је дао тачан одговор. То можемо да урадимо у додатном прозору са кратком поруком.

using System;
using System.Windows.Forms;

namespace Test
{
    public partial class Form1 : Form
    {
        public Form1()
        {
            InitializeComponent();
        }

        private void btnOK_Click(object sender, EventArgs e)
        {
            if (rbJedna.Checked) MessageBox.Show("Tako je.");
            else MessageBox.Show("Pokušaj ponovo.");
        }
    }
}

Пример - тест и помоћ¶

Поменули смо да је најважнији догађај радио дугмета догађај CheckedChanged. Да смо додали реакцију на овај догађај, програм би исписивао поруку одмах по клику корисника на радио дугме и не би пружио прилику кориснику да се предомишља.

Уместо контролисања догађаја CheckedChanged овде ћемо (само ради разноврсности примера) испрограмирати један знатно ређе коришћен догађај а то је померање миша преко контроле (догађај MouseHover).

Додаћемо још једну лабелу у којој ће се налазити сугестија, и назваћемо ту лабелу lblHint. Можемо и да подесимо својство Font нове лабеле тако да њен текст буде нешто крупнији.

Задајмо и контролу новог догађаја. Када кликнемо на радио дугме са тачним одговором а затим на „муњу”, у листи догађаја треба да нађемо MouseHover. У поље поред имена овог догађаја уписујемо „IznadTacnog” као име будуће функције која ће контролисати овај догађај.

На овај догађај приказујемо у лабели lblHint неки текст који наговештава кориснику да је на добром месту.

private void IznadTacnog(object sender, EventArgs e)
{
    lblHint.Text = "😉";
}

Слично овоме, за остала три радио дугмета постављамо заједничку функцију за обраду догађаја MouseHover. Функцију називамо IznadPogresnog и у њу уписујемо наредбу за приказивање супротне сугестије.

private void IznadPogresnog(object sender, EventArgs e)
{
    lblHint.Text = "😟";
}

Испробајте овај програм тако што ћете зауставити миша код сваког радио дугмета и сачекати без клика.

Пример - старост са избором датума¶

Текст је потпуно исти као у када смо први пут решавали овај задатак. Сада ћемо уместо текстуалних поља користити специјализовану контролу.

На формулар ставимо једно тексуално поље за име и испред тог поља лабелу са текстом „Име”, као што смо и први пут урадили.

Испод текстуалног поља ставимо бирач датума (DateTimePicker), а испред њега лабелу са текстом „Датум рођења”.

Испод ових контрола ставимо и дугме за крај уноса.

Имена текстуалног поља, бирача датума и дугмета нека буду редом tbIme, dtDatumRodjenja, и btnOK. Дизајниран формулар изгледа овако:

И овај пут ћемо програмирати само дугме. Функција која обрађује клик на дугме је сада нешто краћа него први пут:

private void btnOK_Click(object sender, EventArgs e)
{
    DateTime danas = DateTime.Now;
    TimeSpan starost = danas.Subtract(dtDatumRodjenja.Value);
    string poruka = string.Format("{0} danas ima {1} dana",
        tbIme.Text, (int)starost.TotalDays);
    MessageBox.Show(poruka);
}

Пример - резервација¶

У овом примеру ћемо поред комбинованог поља искористити и већину контрола које смо до сада упознали.

Пошто у овом задатку планирамо да ставимо велики број контрола на формулар, биће лакше описивати замисао и пратити опис ако прво прикажемо слику дизајнираног формулара.

Пре описа употребљених контрола редом, прокоментарисаћемо један детаљ који није само естетски. Видимо да су радио дугмад за избор типа смештаја и за избор категорије хотела лепо раздвојене. У ту сврху употребили смо два оквира за груписање (контрола GroupBox која је поменута у првом примеру „Старост”, налази се у групи Containers кутије за алат). На формулар прво ставимо ове оквире за груписање а затим у оквире ставимо радио дугмад. У овом примеру оквири нису само украс, него омогућавају да корисник изабере два радио дугмета у исто време: једно за тип смештаја, а друго за категорију хотела. Да нисмо користили оквире за груписање, свих осам радио дугмета би било једна група и само једно од свих осам би могло да се изабере!

Осим поменутих оквира за груписање, на овом формулару користимо следеће „активне” контроле (све за налазе у групи Common Controls кутије за алат):

• комбиновано поље cbOdrediste за избор града у који се путује

• бирач датума dtOd за избор датума доласка

• бирач датума dtDo за избор датума одласка

• радио дугмад за избор типа смештаја - rbSve за све укључено (all inclusive), rbPun за пун пансион, rbPolu за полупансион и rbNocDor за ноћење са доручком

• радио дугмад за избор категорије хотела - rbNekategorisan за некатегорисан хотел, rbTriZvezdice за хотел са три звездице, rbCetiriZvezdice, за хотел са четири звездице и rbPetZvezdica за хотел са пет звездица

• нумеричко поље nBrOdraslih за број одраслих гостију

• нумеричко поље nBrDece за број деце

• лабела lblCena за приказивање вредности резервације

• дугме btnRezervisi за потврђивање уноса података и резервацију

Испред неких од ових контрола стављамо и лабелу која појашњава кориснику намену контроле.

Комбиновано поље cbOdrediste ћемо додатно подесити тако да својство DropDownStyle има вредност DropDownList, а у својство Items ћемо уписати неколико одредишта. Кликом на мало дугме са три тачке десно од својства Items отвара се нови прозор за уношење ставки листе.

Не желимо да омогућимо да се резервација врши само за децу, па захтевамо да број одраслих буде најмање 1. То значи да за нумеричко поље nBrOdraslih постављамо својство Minimum на 1. Поставимо и остале границе за број особа на неке разумне вредности, на пример својство Minimum за број деце поставимо на 0 (одрасли могу да путују и без деце), а својство Maximum на 30 за одрасле и на 10 за децу.

Лабели lblCena (и лабели са текстом „Цена” испред ње) можемо да повећамо фонт, јер је ово најважнији податак на формулару.

Остале контроле ћемо користити такве какве су у свом почетном стању (нећемо их додатно подешавати).

Јасно је да свака од активних контрола (тј. оних помоћу којих корисник нешто бира), утиче на цену услуге. Због тога је најједноставније да догађај промене избора на контроли за све контроле повежемо са једном истом функцијом за обраду догађаја. Функцију за обраду ћемо назвати IzracunajCenu а у прозору Properties ћемо је повезати:

• са догађајем SelectedIndexChanged комбинованог поља cbOdrediste

• са догађајем ValueChanged бирача датума dtOd и dtDo

• са догађајем CheckedChanged сваког радио дугмета

• са догађајем ValueChanged нумеричких поља nBrOdraslih и nBrDece

У стварној употреби бисмо начин рачунања добили од онога ко наручује програм. У нашем примеру ћемо се поиграти и осмислити неки импровизован начин рачунања. Уводимо коефицијенте за одредиште (већи коефицијент значи скупљи град), за категорију хотела и тип смештаја. За децу рачунамо 70% цене коју рачунамо за одрасле. Функција IzracunajCenu би могла да изгледа овако:

private void IzracunajCenu(object sender, EventArgs e)
{
    double koefGrad = 0;
    switch (cbOdrediste.SelectedIndex)
    {
        case 0: koefGrad = 1.9; break; // Atina
        case 1: koefGrad = 1.5; break; // Barselona
        case 2: koefGrad = 1.4; break; // Kairo
        case 3: koefGrad = 1.6; break; // Lisabon
        case 4: koefGrad = 1.7; break; // Madrid
        case 5: koefGrad = 2.1; break; // Venecija
    }

    TimeSpan ts = dtDo.Value - dtOd.Value;
    double brNocenja = Math.Max(0, Math.Round(ts.TotalDays));

    double koefKategorija = 0;
    if (rbNekategorisan.Checked) koefKategorija = 1;
    else if (rbTriZvezdice.Checked) koefKategorija = 1.2;
    else if (rbCetiriZvezdice.Checked) koefKategorija = 1.3;
    else if (rbPetZvezdica.Checked) koefKategorija = 1.4;

    double koefTip = 0;
    if (rbSve.Checked) koefTip = 2.0;
    else if (rbPun.Checked) koefTip = 1.5;
    else if (rbPolu.Checked) koefTip = 1.4;
    else if (rbNocDor.Checked) koefTip = 1.0;

    double brOsoba = (double)nBrOdraslih.Value + 0.7 * (double)nBrDece.Value;

    double osnovnaCena = 15;
    double cena = osnovnaCena * brNocenja * brOsoba * koefKategorija * koefTip * koefGrad;
    lblCena.Text = string.Format("{0:0.00}", cena);
}

За комплетирање ове апликације за „резервисање” смештаја недостаје још функција за обраду клика на дугме. Пошто не можемо да изведемо никакву стварну акцију, у ову функцију ћемо ставити само једноставно приказивање поруке.

private void btnRezervisi_Click(object sender, EventArgs e)
{
    if (lblCena.Text == "" || double.Parse(lblCena.Text) == 0)
        MessageBox.Show("Prvo izaberite sve parametre");
    else
        MessageBox.Show("Izvršili ste rezervaciju");
}